Postovi

Da li čaj od kantariona zaista leči depresiju?

Slika
Depresija je jedna od većih pošasti modernog čoveka. To sigurno znate, a verovatno ste je i osetili na svojoj koži ili koži nekog vama bliskog.
Kakve rezultate medicina postiže u lečenju depresije? Nažalost, ne baš dobre. Razloga za to ima nekoliko. Depresija je jedna vrlo kompleksna bolest, neki bi rekli i da je sistematska. Nije to samo promena raspoloženja i potištenost sa mogućim autodestruktivnim porivima. Depresija dovodi i do mnogih psihosomatskih problema, od poremećaja rada srca, problema sa kožom, disanjem, sve do problema sa potencijom i libidom. Kako se danas leči depresija? Postoje dva pristupa koje je najbolje kombinovati. To su psihoterapija i medikamentozna terapija antidepresivima. U nedostatku vremena, volje i novca, lekari u Srbiji i zemljama u okruženju, najčešće primenjuju lečenje antidepresivima. Ovo kod nekih pacijenata privremeno daje neke rezultate, ali se bolest obično vrati nakon prestanka uzimanja terapije. To je najjednostavniji pristup, sa najbržim efekt…

Da li je čips zdrav? Glupog li pitanja!

Slika
Ne verujem da bilo ko još misli da je čips zdrava hrana. Čak većina verovatno i zna da je prilično štetna. Dakle, nećemo sada pričati o tome da li je zdrav ili ne, nego zašto nije i kakve štete može da donese.
Da li je svaki čips pravljen od krompira? Nije. S obzirom na veliku popularnost i komercijalni značaj čipsa, ljudi su odavno pronašli način da ga naprave od jeftinijih sirovina. Pre svega od kukuruza, pirinča, pšeničnog brašna lošijeg kvaliteta, raznih pahuljica od žitarica i tome sličnog. Kada se sve to samelje, zgnječi, presuje i dobro proprži, ne razlikuje se mnogo od pravog čipsa. Gomila zamašćenog skroba.
Šta je to što je nezdravo u čipsu? Pre svega visoka energijska vrednost koja potiče od mnogo ugljenih hidrata (skroba) i masnoća koje ostaju nakon procesa prženja. 100 grama čipsa od krompira ima kalorijsku vrednost između 500 i 600 kcal, a to je  mnogo. Podsetimo da su dnevne potrebe prosečno aktivnog odraslog čoveka oko 2000 kcal. Zbog ovolike energijske vrednosti (neki…

Zašto je dobro jabukovo sirće?

Slika
O blagotvornom dejstvu jabukovog sirćeta govori se od davnina. Smatra se da može da reši mnoge zdravstvene probleme i pomogne vam da živite bolje i duže. Pomogne vam da skinete višak kilograma, "ubrzate metabolizam", rešite probleme sa kožom, smanjite višak glukoze i holesterola u krvi, snizite krvni pritisak.
Sastav jabukovog sirćeta Oko 94% jabukovog sirćeta čini voda, oko 1% su ugljeni hidrati. Najvažniji sastojak je sirćetna kiselina, koja u nekoliko koraka nastaje blagom oksidacijom od šećera iz jabuke, preko etanola.
Osim sirćetne kiseline, vode i ugljenih hidrata u jabukovom sirću mogu da se nađu i razni minerali i druge supstance poreklom iz jabuke. Od minerala tu su: kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum, natrijum i cink.
Najcenjenije i veruje se najlekovitije je sirće dobijeno od divljih jabuka.

Kako se koristi jabukovo sirće Koristi se kao i svako drugo sirće. Pre svega u salatama od svežeg ili termički obrađenog povrća i voća, za konzervisanje namirnica ili se k…

Kako se koristi laneno seme?

Slika
Zašto je laneno seme važno i da li je zaista lekovito?
Seme lana se koristi u ishrani već nekoliko hiljada godina, a u novije vreme sve se više govori i o njegovim lekovitim svojstvima. Pre svega zbog toga što je ova namirnica bogata omega-3 nezasićenim masnim kiselinama. Ove masne kiseline imaju značajnu ulogu za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema i smatra se da redovno konzumiranje hrane bogate ovim kiselinama značajno smanjuje rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova. Ovo je posebno bitno na prostorima gde ljudi nemaju naviku da se hrane ribom koja je takođe važan izvor nezasićenih masnih kiselina.
Pored  navedenog seme lana je bogato i drugim važnim hranljivim supstancama, posebno vitaminima i mineralima. Na Internet listama najhranljivijih namirnica na svetu, seme lana se obično visoko kotira.
Osim nezasićenih kiselina, minerala i vitamina najčešće se povoljan zdravstveni učinak semena lana pripisuje i prisustvu lignana i vlakana. Neka istraživanja pokazuju …

Kafa i popodnevni odmor

Slika
Popodnevna dremka je jedno od vrhunskih dobara savremenog čoveka. O njoj bukvalno sanjamo budni i umorni tokom svog radnog dana. Međutim, kada se konačno stvore uslovi da odvojite pola sata ili sat vremena da prilegnete i prikupite još malo energije za ostatak dana stvari vrlo često krenu nizbrdo. Ako i imate sreće da zaspite, probudite se umorniji nego što ste legli, smlaćeni, bezvoljni, bez trunke energije.
Jedno istraživanje japanskih naučnika moglo bi da pomogne u rešavanju ovog problema. Naime, rezultati te studije sugerišu da bi jedno od rešenja moglo da bude da pred odmor popijete šolju kafe. Naizgled, nema mnogo smisla. Kafa je stimulans, kofein će da vas razbudi i nećete zaspati. Ali, izgleda da nije baš tako.
Adenozin i umor Kada smo umorni raste koncentracija  supstance čiji je naziv adenozin. Ova supstanca utiče na naše telo tako što stvara osećaj umora i pospanosti. Ako popijete kafu kada ste umorni, kofein iz kafe blokira adenozinske receptore i osećaj umora i uspavanos…

Koji hleb da jedem?

Slika
Svedoci smo da se oko hleba svakodnevno lome koplja u takozvanim stručnim krugovima među nutricionistima, lekarima, nadrilekarima i vračevima. Jedni ga kude, drugi hvale, treći kažu NE moj brale. Ali, pored svega hleb i peciva ostaju baza domaće ishrane i Balkan spada u delove sveta sa najvećom godišnjom potrošnjom hleba po glavi stanovnika.
Jedi više 'leba Izreka koja govori mnogo o nama. Pre svega o siromaštvu koje nas je pratilo (i koje nikako da osustane od nas). Jedi više hleba, da bi se osećao sito za sitne pare. Hleb je mnogo više od namirnice, od nezaobilaznog detalja u religioznim obredima do još nezaobilaznijeg sredstva za političku manipulaciju.
Pre pedesetak godina je retko kome padalo na pamet da govori o eventualnoj štetnosti hleba, ali danas o tome slušamo i čitamo svakodnevno. Zašto?
Svakome ko se bavi problemima ishrane i zdravlja, a biohemijski je edukovan, prva asocijacija na hleb i pecivo su ugljeni hidrati, pre svega skrob. Tu leži i prvi problem. Skrob već u…

Ušećereni sok iz tetrapaka

Slika
Život na ovoj planeti bi bio nezačinjen i bezukusan bez dobre i kvalitetne teorije zavere. Posebno ako se ona odnosi na zdravlje i ishranu. I pored najbolje volje da (u pokušaju) objektivan i dobronameran čovek istraži koliko u tim pričama ima istine, to najčešće nije moguće. Ali hajde da vas podsetim na jednu od ovih teorija.
Industrija hrane je namerno satanizovala masti i na presto postavila šećere koje gura i gde im jeste i gde im nije mesto. Koliko u ovome ima istine?
Ako se osvrnemo oko sebe i raspitamo se šta jedemo, pročitamo informacije na pakovanjima hrane, verovatno ćemo ostati zbunjeni, ali će nam sigurno zapasti za oko da se šećeri nalaze vrlo često tamo gde ih ne očekujemo, a tamo gde ih očekujemo ima ih više nego što smo očekivali. Vreme je za još jednu rečenicu koja bi fino mogla da se uklopi u teoriju zavere:
Tri puta više ljudi u svetu umre od posledica gojaznosti nego od gladi i problema pothranjenosti! Ovu informaciju sam proveravao i naišao na veoma veliki broj o…