Kafa i popodnevni odmor

-

Popodnevna dremka je jedno od vrhunskih dobara savremenog čoveka. O njoj bukvalno sanjamo budni i umorni tokom svog radnog dana. Međutim, kada se konačno stvore uslovi da odvojite pola sata ili sat vremena da prilegnete i prikupite još malo energije za ostatak dana stvari vrlo često krenu nizbrdo. Ako i imate sreće da zaspite, probudite se umorniji nego što ste legli, smlaćeni, bezvoljni, bez trunke energije.
Jedno istraživanje japanskih naučnika moglo bi da pomogne u rešavanju ovog problema. Naime, rezultati te studije sugerišu da bi jedno od rešenja moglo da bude da pred odmor popijete šolju kafe. Naizgled, nema mnogo smisla. Kafa je stimulans, kofein će da vas razbudi i nećete zaspati. Ali, izgleda da nije baš tako.

Adenozin i umor

Kada smo umorni raste koncentracija  supstance čiji je naziv adenozin. Ova supstanca utiče na naše telo tako što stvara osećaj umora i pospanosti. Ako popijete kafu kada ste umorni, kofein iz kafe blokira adenozinske receptore i osećaj umora i uspavanosti se smanjuje.
Opet zvuči malo nelogično, jer vi želite da zaspite, što dubljim snom i što bolje se odmorite.
Međutim, to nije dobar scenario. Jer u vreme u koje obično sebi možemo da priuštimo popodnevni odmor nije dobro padati u dubok san, jer to prilično može da poremeti vaš bioritam i učini vam ostatak dana radno neupotrebljivim. U stvari potreban vam je samo kraći odmor bez dubokog sna, a tu bi šoljica kafe pred odmor mogla da odigra ključnu ulogu.

Primjedbe

Objavi komentar

Popularni postovi s ovog bloga

Da li je čips zdrav? Glupog li pitanja!

-
Slika
Ne verujem da bilo ko još misli da je čips zdrava hrana. Čak većina verovatno i zna da je prilično štetna. Dakle, nećemo sada pričati o tome da li je zdrav ili ne, nego zašto nije i kakve štete može da donese. Da li je svaki čips pravljen od krompira? Nije. S obzirom na veliku popularnost i komercijalni značaj čipsa, ljudi su odavno pronašli način da ga naprave od jeftinijih sirovina. Pre svega od kukuruza, pirinča, pšeničnog brašna lošijeg kvaliteta, raznih pahuljica od žitarica i tome sličnog. Kada se sve to samelje, zgnječi, presuje i dobro proprži, ne razlikuje se mnogo od pravog čipsa. Gomila zamašćenog skroba. Šta je to što je nezdravo u čipsu? Pre svega visoka energijska vrednost koja potiče od mnogo ugljenih hidrata (skroba) i masnoća koje ostaju nakon procesa prženja. 100 grama čipsa od krompira ima kalorijsku vrednost između 500 i 600 kcal, a to je  mnogo. Podsetimo da su dnevne potrebe prosečno aktivnog odraslog čoveka oko 2000 kcal. Zbog ovolike energijske vrednost
Pročitajte više

Koliki je Vaš, glikemijski indeks, šargarepo?

-
Slika
Šargarepa ima raznih, spremljenih i konzumiranih na različite načine. Zato i famozni glikemijski indeks ovog povrća nije uvek isti. Šta je glikemijski indeks (Glycemic Index)? Pojednostavljeno rečeno, to je broj između 0 i 100 koji pokazuje koliko brzo neka namirnica nakon varenja povećava koncentraciju šećera (glukoze) u krvi. Pogađate, najveći glikemijski indeks (100) ima čista glukoza, dok supstance koje uopšte ne možemo da varimo (na primer celuloza), imaju glikemijski indeks 0. Zašto je to važno? Važno je zato što je svakako zdravije kada vam koncentracija šećera raste lagano, sat, dva nakon obroka, nego da se sav šećer koji ste uzeli pojavi u krvi deset minuta nakon ručka. To valjda ne treba objašnjavati. Nagli skokovi koncentracije šećera nikako nisu dobri ni za jedan aspekt života i zdravlja. Ovakve promene su praćene i skokovitim promenama u lučenju insulina, a igranje sa insulinom (neki to zovu insulinski rolerkoster) povećava rizik od nastanka dijabetesa. Stara narod
Pročitajte više

Ušećereni sok iz tetrapaka

-
Slika
Život na ovoj planeti bi bio nezačinjen i bezukusan bez dobre i kvalitetne teorije zavere. Posebno ako se ona odnosi na zdravlje i ishranu. I pored najbolje volje da (u pokušaju) objektivan i dobronameran čovek istraži koliko u tim pričama ima istine, to najčešće nije moguće. Ali hajde da vas podsetim na jednu od ovih teorija. Industrija hrane je namerno satanizovala masti i na presto postavila šećere koje gura i gde im jeste i gde im nije mesto. Koliko u ovome ima istine? Ako se osvrnemo oko sebe i raspitamo se šta jedemo, pročitamo informacije na pakovanjima hrane, verovatno ćemo ostati zbunjeni, ali će nam sigurno zapasti za oko da se šećeri nalaze vrlo često tamo gde ih ne očekujemo, a tamo gde ih očekujemo ima ih više nego što smo očekivali. Vreme je za još jednu rečenicu koja bi fino mogla da se uklopi u teoriju zavere: Tri puta više ljudi u svetu umre od posledica gojaznosti nego od gladi i problema pothranjenosti! Ovu informaciju sam proveravao i naišao na veoma veli
Pročitajte više