Zašto je dobro jabukovo sirće?

-

O blagotvornom dejstvu jabukovog sirćeta govori se od davnina. Smatra se da može da reši mnoge zdravstvene probleme i pomogne vam da živite bolje i duže. Pomogne vam da skinete višak kilograma, "ubrzate metabolizam", rešite probleme sa kožom, smanjite višak glukoze i holesterola u krvi, snizite krvni pritisak.

Sastav jabukovog sirćeta

Oko 94% jabukovog sirćeta čini voda, oko 1% su ugljeni hidrati. Najvažniji sastojak je sirćetna kiselina, koja u nekoliko koraka nastaje blagom oksidacijom od šećera iz jabuke, preko etanola.
Osim sirćetne kiseline, vode i ugljenih hidrata u jabukovom sirću mogu da se nađu i razni minerali i druge supstance poreklom iz jabuke. Od minerala tu su: kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum, natrijum i cink.
Najcenjenije i veruje se najlekovitije je sirće dobijeno od divljih jabuka.

Kako se koristi jabukovo sirće

Koristi se kao i svako drugo sirće. Pre svega u salatama od svežeg ili termički obrađenog povrća i voća, za konzervisanje namirnica ili se konzumira direktno, razblaženo u vodi ili sa dodatkom meda.

Da li je jabukovo sirće lekovito?

Kao što sam napisao na početku, veruje se da jeste. Često čitamo da je još Hipokrat isticao blagotvornost i lekovitost jabukovog sirćeta. A šta kažu nauka i medicina danas? Da li danas postoje istraživanja i dokazi koji nedvosmisleno dokazuju lekovitost jabukovog sirćeta.
I pored  volje i potrošenog vremena nisam uspeo da naiđem ni na jedno istraživanje koje bih smatrao relevantnim, a koje bi dokazalo gore navedene tvrdnje.
I pored toga verovatno i sami poznajete dosta ljudi koji se "kunu" u jabukovo sirće i njegove lekovite osobine. Da li ćete poverovati u to i da li ćete koristiti jabukovo sirće - ostaje vaš lični izbor. Ako ste sigurni u to da vam pomaže - zašto da ne.

Primjedbe

Objavi komentar

Popularni postovi s ovog bloga

Da li je čips zdrav? Glupog li pitanja!

-
Slika
Ne verujem da bilo ko još misli da je čips zdrava hrana. Čak većina verovatno i zna da je prilično štetna. Dakle, nećemo sada pričati o tome da li je zdrav ili ne, nego zašto nije i kakve štete može da donese. Da li je svaki čips pravljen od krompira? Nije. S obzirom na veliku popularnost i komercijalni značaj čipsa, ljudi su odavno pronašli način da ga naprave od jeftinijih sirovina. Pre svega od kukuruza, pirinča, pšeničnog brašna lošijeg kvaliteta, raznih pahuljica od žitarica i tome sličnog. Kada se sve to samelje, zgnječi, presuje i dobro proprži, ne razlikuje se mnogo od pravog čipsa. Gomila zamašćenog skroba. Šta je to što je nezdravo u čipsu? Pre svega visoka energijska vrednost koja potiče od mnogo ugljenih hidrata (skroba) i masnoća koje ostaju nakon procesa prženja. 100 grama čipsa od krompira ima kalorijsku vrednost između 500 i 600 kcal, a to je  mnogo. Podsetimo da su dnevne potrebe prosečno aktivnog odraslog čoveka oko 2000 kcal. Zbog ovolike energijske vrednost
Pročitajte više

Koliki je Vaš, glikemijski indeks, šargarepo?

-
Slika
Šargarepa ima raznih, spremljenih i konzumiranih na različite načine. Zato i famozni glikemijski indeks ovog povrća nije uvek isti. Šta je glikemijski indeks (Glycemic Index)? Pojednostavljeno rečeno, to je broj između 0 i 100 koji pokazuje koliko brzo neka namirnica nakon varenja povećava koncentraciju šećera (glukoze) u krvi. Pogađate, najveći glikemijski indeks (100) ima čista glukoza, dok supstance koje uopšte ne možemo da varimo (na primer celuloza), imaju glikemijski indeks 0. Zašto je to važno? Važno je zato što je svakako zdravije kada vam koncentracija šećera raste lagano, sat, dva nakon obroka, nego da se sav šećer koji ste uzeli pojavi u krvi deset minuta nakon ručka. To valjda ne treba objašnjavati. Nagli skokovi koncentracije šećera nikako nisu dobri ni za jedan aspekt života i zdravlja. Ovakve promene su praćene i skokovitim promenama u lučenju insulina, a igranje sa insulinom (neki to zovu insulinski rolerkoster) povećava rizik od nastanka dijabetesa. Stara narod
Pročitajte više

Ušećereni sok iz tetrapaka

-
Slika
Život na ovoj planeti bi bio nezačinjen i bezukusan bez dobre i kvalitetne teorije zavere. Posebno ako se ona odnosi na zdravlje i ishranu. I pored najbolje volje da (u pokušaju) objektivan i dobronameran čovek istraži koliko u tim pričama ima istine, to najčešće nije moguće. Ali hajde da vas podsetim na jednu od ovih teorija. Industrija hrane je namerno satanizovala masti i na presto postavila šećere koje gura i gde im jeste i gde im nije mesto. Koliko u ovome ima istine? Ako se osvrnemo oko sebe i raspitamo se šta jedemo, pročitamo informacije na pakovanjima hrane, verovatno ćemo ostati zbunjeni, ali će nam sigurno zapasti za oko da se šećeri nalaze vrlo često tamo gde ih ne očekujemo, a tamo gde ih očekujemo ima ih više nego što smo očekivali. Vreme je za još jednu rečenicu koja bi fino mogla da se uklopi u teoriju zavere: Tri puta više ljudi u svetu umre od posledica gojaznosti nego od gladi i problema pothranjenosti! Ovu informaciju sam proveravao i naišao na veoma veli
Pročitajte više